Епископ сремски Господин Василије

Епископ сремски Г. Василије

Епископ сремски Г. Василије

Лето Господње 1978. за Српску православну цркву било је изузетно богато новим Епископима – посленицима у винограду Господњем. Четврти по реду ове године хиротонисан је млади архијереј за Аустралију и Нови Зеланд, Василије досадашњи наставаник Српске православне богословије у манастиру Крки у Далмацији. Вест о избору за Епископа Српске цркве, синђела Василија затекла је на постдипломским студијама на Оксфордском универзитету, где је боравио као питомац Српске цркве на усавршавању у својим студијама.

Хиротонија новог Епископа Василија аустралијског и новозеландског обављена је 3. септембра 1978. године, у Саборној цркви у Београду.

Василије Вадић, у миру Васа, почиње свој животни пут у дичној и каменитој Босни у Бањалучкој епархији, у селу Осјечком, у округу Челиначком, где је и рођен 10. децембра 1945. године, од оца Луке и мајке Јованке, којој је по рођењу десето дете. После основне школе у родном месту, 1962. године, он одлази у манастир Гомирје у Епархију горњокарловачку где постаје искушеник и ту остаје до 1964. године, када прелази у манастир Крку, Епархија далматинска, где се уписује у богословију. По повратку са одслуженог војног рока, замонашен је 1966. године, у чин мале схиме од тадашњег Епископа далматинског г. Стефана и причислен братству манастира Крке.

Посматрајући његово духовно узрастање у православљу и у хришћанским врлинама, Епископ г. Стефан је зналачки оценио да је монах Василије достојан чина ђаконског – рукополаже га у чин јерођакона идуће 1967. године. Отац Василије напредује у школи и 1971. године, завршава са одличним успехом Крчку богословију, а као награду, достојну правог монаха и саслужитеља Цркве Христове, добија од надлежног епископа протођаконски чин.

За изваредне заслуге у монаштву и у школи Епископ г. Стефан, сматрајући да је отац Василије способан да заврши високо духовно образовање на иностраном православном универзитету – препоручује га Светом архијерејском синоду и отац Василије одлази у Румунију на Православни теолошки институт у Букурешту, где остаје пуне четри године до завршетка студија 1975. године. Ту на Институту у Букурешту, отац Василије успешно савладава све богословске дисциплине на радост својих професора Румуна, који у њему виде јаку личност, која ће, по речима једног од њих једнога дана скужити највишим циљевима у Српској цркви. И речи овог пофесора из Букурешта се испунише. Отац Василије је све испите, на крају у дипломски, полагао на румунском језику, што је учинило да он одлично савлада и овај језик наших православних суседа.

По завршетку студија о. Василије се опет враћа у мана- стир Крку да стечено знање и искуство стави у службу Цркве. Ту, на Видовдан 1976. године, бива рукоположен за јеромонаха и постављен за суплента Богословије. Поред осталог, он овде обавља и васпитачку дужност, а као вишегодишњи монах овога манастира посебно се брине о богослужењу и поретку типика у манастиру. На Крстовдан 1976. године, о. Василије је заслужено унапређен у чин синђела, а већ идуће године бива упућен на постдипломске студије у Оксфорд, где га затиче избор за Епископа аустралијског и новозеландског.

Наречење новоизабраног Епископа аустралијско-новозеландског је обављено 2. септембра 1978. године. Наречење је обавио Његова Светост Патријарх српски Г. Герман у присуству више Епископа Српске православне цркве, већег бро- ја свештенства и пуне цркве верних. Освануо је 3. септембар 1978. године ведар и сунчан дан, свечан и тих када је око 8,30 часова кренула литија из зграде Патријаршије на Свету архијерејску Литургију у Саборни храм. Свету архијерејску Литургију су служили Његова Светост Патријарх Г. Герман, Епископ жички г. Стефан и Епископ врањски г. Доментијан са већим бројем свештеника и ђакона који су складним појањем учинили, свето богослужење свечанијим.

1979. године Епископ Василије преузима од Епископа Николаја (Мрђе) бригу о Епархији аустралијско-новозеландској и јужноафричкој и постаје њен епископ са седиштем у Манастиру Св. Саве, Илајн, код Мелбурна, где остаје све до 1986. године, када је 14. септембра постављен од стране Светог архијерејског сабора СПЦ за епископа Епархије сремске, са седиштем у Сремским Карловцима, где и данас столује.