Иконостас

           Пред сам други светски рат 1940. године, црква је поново обновљена. Тада је С. Кузминац нестручно премазао делове икона и иконостас, који су тиме изгубили свој првобитни изглед.

            Резбарију за иконостас, Богородичног трона и тзв. царског трона и певница радили су непознати мајстори крајем 18. века. У стилу преовлађују елементи барока, али има и елемената рококоа. Много су заступљени биљни мотиви и то винова лоза са грожђем, храстово лишће и руже.

            У Шидској цркви у првобитном стању сачуване су и то делимично, икона из тзв. сокла (икона најближа поду цркве), свети Јоаким и Ана са малом Богородицом и Господ Исус Христос са Никодимом, као и мали медаљони са Богородичног престола, њих 12 са символима пророка.

           Иконостас цркве у Шиду припада типу вишеспратних олтарских преграда. Иконе у соклу су:

1. Повратак Агриковог сина, насликан је испод престоне иконе светог Николе;
2. Усековање главе светог Јована Крститеља – испод Богородичне иконе;
3. Први кораци Пресвете Богородице, испод престоне иконе Господа Исуса Христа и
4. Господ Исус Христос и Никодим, испод престоне иконе светог Јована Крститеља.

            Престоне иконе су:

1. Свети Никола (заштитник храма), на златној позадини у стојећем ставу, одевен као епископ, који благосиља;
2. Пресвета Богородица, на златној позадини како стоји у облацима, са криним у десној и малим Господом Христом у левој;
3. Господ Исус Христос на облацима, како благосиља десном руком, а у левој држи куглу земаљску;
4. Свети Јован Крститељ, где се види како светитељ стоји, са десном руком на грудима, док у левој држи крст.

           У првој зони су и царске двери са композицијом Благовести. На левом крилу је Пресвета Богородица, а на десном Арханђел Гаврило.

            Северне и јужне двери су нешто мање и на њима су представљени у стојећем ставу свети Стефан на северним дверима, a изнад њега је допојасна фигура светог Георгија Великомученика и свети Арханђел Михаило, на јужним дверима, a изнад њега је допојасна фигура светог Великомученика Димитрија.

            Изнад централних двери насликана је композиција – Скидање са Крста, где се види беживотно Христово тело, које придржава Никодим, као и мердевине на којима стоји. Господа Христа прихвата Пресвета Богородица, а Њу придржава један од апостола. На композицији су приказане још по једна мушка и женска фигура.

            У другој зони су медаљони са стојећим фигурама апостола и пророка. Између њих, а изнад композиције Скидање са Крста, два реда заузима композиција Света Тројица – Крунисање Пресвете Богородице.

           У трећој зони на средини је распеће са медаљонима Пресвете Богородице и светог Јована Богослова. На левој страни су иконе:

1. Сретење Господње;
2. Успеније Пресвете Богородице – Велика Госпојина;
3. Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим;
4. Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина;
5. Ваведење Пресвете Богородице и
6. Рођење Господа Исуса Христа – Божић.

           На десној страни су:

1. Вазнесење Господа Исуса Христа;
2. Преображење Господа Исуса Христа;
3. Силазак Светог Духа на апостоле – Духови. Света Тројица;
4. Крштење Господа Исуса Христа – Богојављење;
5. Благовести Пресвете Богородице и
6. Васкрсење Господа Исуса Христа – Васкрс.

            На северној страни наоса поред певница налази се Богородични престо. На њему је насликана Пресвета Богородица са малим Господом Исусом Христом и два анђела која носе круну. Лево и десно у висини дужине иконе, налази се по шест медаљона – символи пророка из старог завета, а испод је композиција – Сусрет Пресвете Богородице и праведне Јелисавете, њене тетке.

            Насупрот Богородичном престолу, на јужниј страни поред певница налази се Митрополитски сто. На њему је насликан свети Јован Златоусти са два анђела, а горе је приказан сам Бог Отац.

            У две певнице, северној и јужној, насликани су свети Роман Слаткопојац и свети Јосиф Стихословац, оба у стојећем ставу.

            Све ове иконе на иконостасу сликане су 1787. године, а сликао их је Григорије Николић из Земуна. Иконостас је чишћен и обнављан 1825. и 1940. године. Зна се да је црквена општина закључила уговор са Јованом Недељковићем 1825. године за чишћење и позлату иконостаса, као и декорисање сводова. У поновној обнови иконстаса 1940. године, он је премазан и изгубио је свој првобитни изглед и вредност.