Пост у Православној Цркви

 

 

Свето Писмо као збирка књига извештаја и сведочанстава о историји изабраног народа Израиља у Старом Завету, и извештаја о животу Исуса Христа у  Новом Завету, може да нам понуди много одговора на питања које и данас у 21. веку постављамо. Једно питање које свакако занима сваког хришћанина који живи живот са Црквом и у Цркви, јесте и питање ПОСТА. 

Ко је установио пост, зашто постимо, како да постимо? Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“ : 

„А хљеба, ни зрна пржена, ни зрна у класу немојте јести до онога дана када принесете жртву Богу својему; то да вам је вјечна уредба од кољена до кољена по свим стаништима вашим“ (3 Мојс. 23,14 ).  

У Новом Завету Господ Исус Христос, чистећи пост од јудејских и фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду говорећи да ће Његови ученици постити, а посебно тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио и Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“. У првој Цркви видимо да посте и Апостоли и верни: 

„И поставивши им старешине по свим Црквама, и помоливши се Богу с постом,  предадоше их Господу у кога вероваше“ ( Дап. 14,23 ).  

Дела старих хришћанских писаца и Светих Отаца потврђују држање поста даље кроз историју, па Свети Василије са правом закључује: „Једном речју, пост је све свете руководио у животу по Богу… тако да је ово наслеђе путем прејемства сачувано до данас.“

Ако мало боље погледамо ове цитате и речи Отаца, видећемо да је Господ установио пост, а да су Апостоли и Свети оци држали постове и пренели кроз праксу и Свето Предање ову божанску установу до данас. Када Свети Василије каже да је пост „све свете руководио у животу по Богу“, он жели да нам каже како је пост васпитна мера сваког хришћанина који жели да испуни свој циљ уподобљавања Христу Господу. Пост је средство којим се приближавамо Богу и којим вежбамо нашу слободну вољу да иде правим путем – путем позитивног одговора на Божији позив. Циљ вежбања наше воље и уподобљавања, остварује се у Светој Тајни Евхаристије – Причешћу. 

Једноставним речима речено: Пост је мост који спаја човека са Тројичним Богом кроз Свету Тајну Причешћа. 

Када смо сазнали како је пост установљен и који је циљ поста, тј. зашто постимо, треба да сазнамо и то како да постимо. Још у Старом Завету, пророк Исаија разликује у посту две стране: Једну са телесним ознакама, где наглашава  да је Бог не прима ако не буде у вези са духовним чињењем добра ближњима. У Новозаветној Цркви Свети оци такође наглашавају да права вредност поста није само у уздржању од хране, него у помоћи коју он пружа у духовном узрастању, одсецању злих навика и стицању врлине: 

„ Корист од поста не ограничавај само на уздржање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела“, говори Свети Василије Велики. 

Овај однос између духовнох поста и телесног, где је духовни пост примарнији, лепо осликава Свети Марко Подвижник: 

„ Ко засеје земљу не обрадивши је тај упропашћује семе, те уместо пшенице жање трње. Тако и ми, ако будемо сејали семе молитве не ослабивши тело, уместо праведности, донећемо грех као род… Насупрот томе, ако неко обради земљу уз велики напор и трошак, но остави је незасејаном, густо ће је покорити коров. Тако ако тело буде слабило постом, а душа не буде обрађена молитвом, читањем, смирењем, онда ће пост постати родитељ многобројног корова душевних страсти: високоумља, сујете, дрскости.“

Из свега до сада поменутог, можемо закључити следеће: Пост као установа потиче од Господа и установљен је још у Старом Завету. Господ Исус Христос је дао нову, божанску потврду установи поста, а Апостоли и Свети оци су пренели пост кроз праксу и Предање до данас. Пост има два главна мотива – телесни и духовни. Духовни пост је претежнији, јер њиме чистимо душу, док је телесни пост битан и незанемарљив, јер нам чисти и слаби тело, храбрећи и јачајући духовност молитвом. Циљ и разлог поста јесте приступање Светој Тајни Причешћа кроз коју се сједињујемо са Господом и сведочимо да смо деца Божија која желе Царство Небеско. 

„Раније су многи приступали Светим Тајнама без расуђивања, како било… Приметивши штету која долази од небрижљивог поступка, Оци одреде Четрдесет дана поста… да би сви ми, очистивши се пажљиво у ове дане молитвама, милостињом, постом, свеноћним бдењем, сузама, на тај начин приступили (Светом Причешћу) са чистом савешћу, колико је то могуће“ – каже Свети Јован Златоусти. 

 

Извор: Да нам буду јаснија нека питања наше вере, Патријарх Павле

 

Приредио 

Ђакон Лазар Р. Павић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>